U Srbiji danas 1060 slučajeva COVID-19, do sada umrlo 28 ljudi

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević izjavila je na konferenciji za novinare u Palati Srbija da je u poslednja 24 časa registrovano 160 novih slučajeva zaraze koronavirusom, pri čemu je zabeleženo još pet smrtnih slučajeva, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.

Kisić Tepavčević je saopštila da je ukupno registrovano 1060 potvrđenih slučajeva COVID 19, da je od juče u 15 časova testirano 810 lica, dodajući da je ukupno hospitalizovano 648 obolelih, od kojih su 72 na respiratoru.

Prema njenim rečima, u poslednja 24 časa, od posledica infekcije umrlo je pet lica muškog pola, prosečne starosti 61,2 godine, a ukupan broj umrlih popeo se na ukupno 28.

Do sada su, kako je navela, od te bolesti preminuli 21 muškarac i sedam žena, pri čemu ukupan mortalitet na današnji dan iznosi 2,64 odsto.

Ona je najavila da će krizni štabovi na sutrašnjoj zajedničkoj sednici razmotriti mere jače prevencije širenja koronavirusa, i ponovila da je ključ i dalje pre svega u ponašanju građana i poštovanju već propisanih mera.

Kisić Tepavčević je ukazala na to da će se narednih dana još intenzivnije raditi testiranje i ispitivanje sa ciljem da se spreči širenje virusa.

Međutim, brojevi neumoljivo pokazuju gde smo i koliko smo doprineli da se ova bolest širi, upozorila je ona i navela da je na Infektivnoj klinici KC Srbije na respiratoru 10 pacijenata, jedna osoba u KC Niš na Infektivnoj klinici, šest u KC Vojvodine, devet u KC Kragujevac, 15 u KBC “Dragiša Mišović”, devet na Klinici za pulmologiju KC Srbije, 12 u KC Niš u zgradi stare hirurgije i 10 u KC Zemun.

Kisić Tepavčević je poručila da nijedan grad u Srbiji neće biti pošteđen širenja zaraze novim koronavirusom ukoliko građani ne smanje cirkulaciju i komunikaciju.

Ona je rekla da su gradovi sa najvećim brojem zaraženih dobar pokazatelj gde bi trebalo povećati mere u sprečavanju širenja infekcije.

Cilj SMS poruka kojima su građani upozoreni na situaciju u Srbiji u vezi sa širenjem koronavirusa, kako je naglasila, nije bio da se širi panika, već da se dođe do onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu shvatili ozbiljnost čitave situacije.

Zamenica direktora „Batuta“ je objasnila da je Krizni štab, u dogovoru sa mobilinim operaterima, poslao poruku kako bi došla i do građana kojima je to jedini način komunikacije, a koji nemaju internet i ne gledaju televiziju.

Kisić Tepavčević je potvrdila da je među preminulima zbog Kovida-19 i državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine Branislav Blažić.

Epidemiolog Predrag Kon je objasnio da se građanima, koji se vraćaju u Srbiju, prvo proverava temperatura a, ukoliko je povišena, uzima se bris, pri čemu ta osoba na licu mesta mora da sačeka razultate, dok se ostali šalju u samoizolaciju.

On je najavio da će danas posle konferencije za medije biti održan sastanak Kriznog štaba na kojem će se razmatrati kako se odvija testiranje, napomenuvši da je to vrlo složen posao.

Prema njegovim rečima, proces masovnog testiranja ne tiče se samo laboratorijskih procedura, već i logistike.

Što se tiče etičkih principa u oblasti javnog zdravlja, postoje situacije kada neke lične slobode mogu biti oduzete u cilju opšte dobiti i zaštite zdravlja stanovništva, istakao je Kon.

On je ukazao na to da će teško neko moći da napadne meru koja se sprovodi u cilju zaštite zdravlja ukupnog stanovništva Srbije, podsetivši na slučaj kada je, posle poplava, bilo zabranjeno vraćanje stanovništva u Obrenovac, jer se moralo raditi na čišćenju.

To je u oblasti javnog zdravlja bilo razumljivo, a i tada je ogroman broj ljudi pokušavao da stigne u Obrenovac, iako je to za njih bilo štetno, a moglo je biti i opasno, podsetio je Kon.

On je naveo i da je na Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ u Beogradu sedam zdravstvenih radnika zaraženo koronavirusom, pri čemu je približno 30 imalo neke simptome.

Prema njegovim rečima, oni su izdvojeni i testirani, ali rezultati još uvek nisu stigli.

Kisić Tepavčević je rekla da je važno da se oboleli zdravstveni radnici odmah prepoznaju i na adekvatan način izoluju da ne bi dalje širili infekciju.

Prema njenim rečima, veliki napori su usmereni ka pronalaženju kontakata svakog obolelog zdravstvenog radnika kako bi se obezbedila bezbedna bolnička sredina i omogućio nesmetan rad drugih radnika.