Šta donose novi medijski zakoni u Srbiji – na jednom sajtu svi podaci medijskih projekata, novinari ubuduće potpisuju tekstove…
Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji na sutrašnjoj sednici, određuje Savet za štampu kao telo čije će odluke biti jedan od kriterijuma za dodelu javnog novca medijima, kao i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema na kome će biti vidljivi podaci od značaja za projektno sufinansiranje medija.
Po Zakonu o elektronskim medijima, operatori interneta će imati obavezu da na prvim mestima rasporede kanale javnih servisa, pri čemu će iza kanala Radio-televizije Srbije (RTS) na teritoriji Vojvodine biti programi Radio-televizije Vojvodine (RTV).
Zakonom o javnom informisanju pri izboru članova komisija za projektno sufinansiranje uvodi se bodovanje njihovog iskustva i stručnosti, a prihvaćen je i predlog UNS-a da članovi komisije mogu biti zaposleni u RTS-u, RTV-u, kao i profesori državnih univerziteta.
Projekti čija je vrednost veća od 1.200.000 dinara podležu obaveznoj reviziji. Na predlog UNS-a i Koalicije za slobodu medija, ovi troškovi snose se iz budžeta projekta.
Usvojen je i predlog UNS-a i Koalicije za slobodu medija da ne bude obavezna registracija medija, već da ostane rešenje, što znači da samo oni mediji koji su se prijavili u registar APR-a mogu da učestvuju na konkursima.
Zakonom se prvi put uvodi i Evidencija proizvođača medijskog sadržaja (produkcija).
Rok za raspisivanje konkursa na svim nivoima vlasti biće do prvog marta tekuće godine, a prihvaćen je predlog UNS-a da rok za realizaciju projekta može biti produžen do godinu dana od dana donošenja odluke o raspodeli sredstava.
–Novinari moraju da potpisuju tekstove
Nova je odredba da tekstovi moraju biti potpisani imenom i prezimenom, pseudonimom ili inicijalima autora ili grupe autora, kao i uvođenje kaznene odredbe za nepoštovanje ove norme.
Zakonom je propisano da urednik ne može dobiti otkaz niti trpeti štetne posledice ako odbije da izvrši nalog kojim kršio profesionalne i etičke standarde. Ovakva odredba od ranije postoji samo za novinare.
Uvedeno je i pravo zaposlenih u medijima da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora nisu obavezni da odgovaraju na pozive poslodavca osim u slučajevima više sile i da zbog toga ne mogu trpeti štetne posledice.
Na konkursima REM ne kreće od nule
Kada je u pitanju Zakon o elektronskim medijima, najviše polemike bilo je povodom sudbine mandata sadašnjih članova Saveta REM-a nakon stupanja novog Zakona na snagu. Na jučerašnjem skoro osmočasovnom sastanku premijerke, medijske zajednice, predstavnika međunarodne zajednice, uz posredovanje OEBS-a, dogovoreno je da mandati traju godinu dana od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima, do kada treba da budu izabrani novi članovi Saveta.
Zakonom su delimično izmenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta REM-a. Umesto Odbora Skupštine Srbije i Skupštine AP Vojvodine koji su predlagali tri člana Saveta REM-a, jedan član Saveta će biti biran na osnovu zajedničkog predloga Poverenika za ravnopravnost, Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana, drugi na predlog organizacija za zaštitu prava dece, a trećeg će kanidovati Udruženje izdavača elektronskih medija.
Mera opomene koju izriče REM emiteru biće brisana posle tri godine, dok će se sve ostale mere uzimati u obzir na konkursima za dodelu dozvola za emitovanje programa, ako su izrečene u osmogodišnjem periodu, odnosno u intervalu između dva konkursa.
U Predlogu zakona neće biti odredbe kojom se REM-u davala nadležnost da određuje naknadu koju operator treba da plati za emitovanje medijskog sadržaja propisanog od ovog Regulatora kao obavezu zaštite medijskog pluralizma i javnog interesa.
Autor: G.K, N.B. Izvor: UNS
Najnoviji komentari