Srbija: Najviše poskupela hrana, inflacija 8,2 posto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u januaru na mesečnom nivou iznosila 0,8%, dok je u odnosu na januar 2021. godine iznosila 8,2%,

Iz Narodne banke Srbije (NBS) u februarskom Izveštaju o inflaciji ocenjuju da je to  očekivano.

“Na mesečni rast inflacije najviše su uticale cene hrane i to pre svega cene povrća i prerađene hrane. Mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u decembru 2021. i januaru 2022. uspori na oko 1% mesečno, što je niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2%”, navode iz NBS-a.

Kako se ocenjuje u januaru 2022. je, slično kao i prethodnih meseci, blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,2% bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, tj. onim kategorijama na koje monetarna politika ne može da utiče u značajnijoj meri. Cene neprerađene hrane su u januaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 23,5%, dok su cene prerađene hrane bile više za 8,8% na međugodišnjem nivou. Visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja većim delom faktora na strani ponude – rast svetskih cena hrane, suša, viši troškovi u proizvodnji – na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat.

Cene energenata su na mesečnom nivou u januaru porasle za 0,6%. Njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu (21,9% međugodišnje u januaru). S tim u vezi, u februaru očekujemo smanjenje inflatornih pritisaka po ovom osnovu, imajući u vidu da bi efekti Uredbe Vlade Srbije o ograničavanju visine cena naftnih derivata trebalo da budu vidljivi u inflaciji koju će Republički zavod za statistiku obuhvatiti u februaru.

S druge strane, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u januaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1%.

Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja. Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će se do kraja prvog tromesečja kretati oko aktuelnog nivoa. Od drugog tromesečja očekujemo postepeni pad međugodišnje inflacije, dok bi krajem godine inflacija trebalo da se nađe u rasponu između 3,5% i 4,0%. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene nafte i ostalih energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, tj. na nivou proizvodnje koji je nešto viši u odnosu na 2021. godinu kada je poljoprivredna proizvodnja smanjena za oko 5% pod uticajem suše. U slučaju bolje poljoprivredne sezone od prosečne, međugodišnja inflacija bi do kraja godine mogla da se nađe i ispod centralne vrednosti cilja od 3%, dok bi u slučaju lošije poljoprivredne sezone mogla da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.