Istraživanje NALED-a: U Srbiji siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i raste kod zanatskih usluga

Iako su iza nas dvije pandemijske godine i ponovo su prisutni poremećaji na globalnom tržištu usljed ratnih sukoba, dug period u kojem je realno očekivati beg privrede u sivu zonu u pokušaju preživljavanja nije utjecao na stavove domaćih privrednika koji većinom smatraju da je siva ekonomija u Srbiji u poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili da čak pada, ocjenjunju iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

To je pokazalo najnovije istraživanje percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Čak 60 posto privrednika ocjenjuje da su uslovi poslovanja dobri što je za gotovo polovinu više nego prije pet godina. Član Naučnog vijeća NALED-a Goran Pitić ipak poziva na oprez imajući u vidu snažan rast inflacije i negativne efekte koje nosi povećanje svih cijena na rast sive zone.

“U novim okolnostima još više na značaju dobija potreba za hitnim usvajanjem Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. čiji fokus treba da bude na savremenim digitalnim rješenjima, elektronskim procedurama i transakcijama i pažljivo odmjerenim podsticajima za privredu. Smatramo da bi to trebalo da bude jedna od prvih stavki na agendi nove Vlade Srbije”, navodi Pitić.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale (više od tri četvrtine odgovora) te je potrebno sprovesti mjere Programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mjera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i dr.

“Borba protiv sive ekonomije je jedan od prioriteta Ministarstva finansija jer su poslejdice veoma štetne – i za državu koja gubi dio budžetskih prihoda, i za privredu koja posluje uz poštovanje propisa, ali i za građane. Zato smo, između ostalog, uveli novi sistem e-fiskalizacije, tu je i novi sistem e-faktura. Takođe, iz godine u godinu smanjujemo fiskalno opterećenje zarada. Naš cilj je da pomognemo privredi i da je rasteretimo i od te politike nećemo odustati”, rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tijela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Među prioritetnim mjerama Programa biće stimulisanje bezgotovinskih plaćanja. Istraživanje je pokazalo da 49 posto privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa. Nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove navode kao glavne razloge za takvu situaciju. S druge strane, 86 posto onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navode da im je to pozitivno utjecalo na poslovanje.

“Kada je riječ o podršci preduzetnicima i mikro i malim preduzećima, zajedno sa resornim institucijama, bankama i finansijskim sektorom radimo na prvom POS programu kojim je predviđeno da besplatno opremimo i do 25.000 prodajnih mjesta POS terminalima i omogućimo online prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, bez dodatnih troškova”, rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta GIZ-a za Srbiju.

Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i da raste kod zanatskih usluga dok je u padu u ugostiteljstvu i trgovini. Procjenjuju da svako deseto preduzeće u njihovoj djelatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 procenta. Tvrde da za 88 posto radnika uplaćuju pune doprinose i priznaju da im na ruke isplaćuju do 12 posto plate, ali da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Njemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Izvor i foto: NALED