Srbija: Građani hrabriji, polovina bi prijavila rad na crno

Gotovo svaki drugi građanin Srbije odnosno njih 49 procenata spremno je da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja na crno. To je značajan pomak u odnosu na period od prije pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika, a najčešći razlog za neprijavljivanje je strah od gubitka posla, saopšteno je na konferenciji za medije na kojoj je predstavljeno novo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, objavila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Veću odlučnost da istupe protiv sive zone građani iskazuju i u ulozi kupaca. Iako 90 posto njih ističe da redovno dobija fiskalni račun pri kupovini, gotovo polovina nema problem da ga zatraži kada to nije slučaj. Takođe, 31 procenat građana kaže da bi prijavilo prodavca zbog neizdavanja fiskalnog računa, što je bolji učinak u poređenju sa istraživanjem iz 2017, kada se za ovu opciju opredjelilo oko petinu ispitanika.

NALED Bezgotovinsko placanje u Srbiji Final_v2

Utisak gotovo polovine građana je da se obim sive ekonomije smanjio u odnosu na prethodnu godinu. Prema mišljenju isto toliko njih, ova štetna pojava je najzastupljenija u sektoru građevinarstva (49%), zatim u trgovini na malo (34%), ugostiteljstvu (23%), zanatstvu i advokaturi.

Predsjednik Naučnog vijeća NALED-a Dušan Vujović istakao je da ohrabruju pozitivni trendovi i da je za suzbijanje sive ekonomije najvažnije otkriti je na samom početku, prije nego što uđe u ekonomske tokove.

“U vrijeme kad sam bio ministar, imali smo 700.000 ljudi koji su zvanično radili za minimalac, iako su ekonomski pokazatelji ukazivali da je taj posao trebalo naplatiti više. Ostatak novca su morali da prime na neki drugi način. To je samo jedan od vidova utaje i složeniji dio jeste da okrijemo trag tog novca. Na primjer, država bi mogla da smanji porez i doprinose na plate, kada bi više ljudi plaćalo doprinose”, rekao je Vujović.

Čak 72 procenta građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, a najčešće je prepoznaju kao rad na crno i utaju poreza. S druge strane, zabrinjava podatak da trećina anketiranih vjeruje da siva ekonomija suštinski ne utiče na njihov život, a gotovo 20 priznaje priznaje da cijelu ili dio plate prima na ruke.

Ovo sveobuhvatno istraživanje rađeno je za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, zajedničkog projekta Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Njemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

“Slogan Nacionalne inicijative je Bolji način jer smatramo da su prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša očigledne – efikasnost, pouzdanost i praktičnost. Jedan od ciljeva projekta je povećanje prihvatne infrastrukture i zato je osmišljen POS Program, za koji će moći da se prijave preduzetnici i MSP koja žele da instaliraju POS terminal, oni koji žele da prodaju proizvode preko interneta za šta će dobiti  softversko rešenje, kao i državne i lokalne institucije”, izjavio je Zlatko Milikić, tim lider projekta isped GIZ-a u Srbiji i pozvao sve zainteresovane da posete sajt boljinacin.rs gde je u toku pretprijava za POS program.

Kako je pokazalo istraživanje, svaki drugi građanin koristi neki vid bezgotovinskih plaćanja. Dominantnu ulogu i dalje imaju kartice (73%), dok su najmanje zastupljena instant plaćanja (14%). Bezgotovinski najčešće plaćaju tehniku, namještaj i kućne aparate, a trećina njih bi željela da se ova opcija uvede i u frizerskim i kozmetičkim salonima, četvrtina u javnim ustanovama i petina u malim lokalnim prodavnicama.

Oni koji plaćaju bezgotovinski navode da je ključni razlog to što ne moraju da nose gotovinu sa sobom, lakše im je i brže da plate bezgotovinski i zato što je manji rizik od krađe ili gubitka novca. One koje koriste gotovinu, popusti u prodavnicima ili poreske olakšice bi ih motivisale da plaćaju bezgotovinski.

Izvor i Foto: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)