UNS: Zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija zaslužuju i ozbiljnu policijsku istragu

Skup „Šminka, kostim i scenografija javnog interesa“ održan je u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS). Povod za ovaj skup bio je istraživački serijal urednika Subotičke.rs Branka Žujovića kojim je razotkriven niz malverzacija u projektnom sufinansiranju.

Učesnici tribine „Šminka, kostim i scenografija javnog interesa“ (foto: Pres centar UNS)

Urednik „Subotičke.rs“ Branko Žujović,  novinar i medijski ekspert Veran Matić, predstavnik Lokal presa Stojan Marković, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović , pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić i član Uprave UNS-a Ivica Milosavljević govorili su o spornoj raspodeli sredstava i zloupotrebama koje se vezuju za sufinansiranje medijskih projekata.

Onlajn medij „Subotičke.rs“ je u protekla tri meseca objavio serijal od 25 tekstova, baziranih na informacijama kojima je razotkriven sistem zloupotreba u projektnom sufinansiranju. Prema ovim tekstovima, identifikovane su medijske komisije čiji su članovi istovremeno i deo GONGO organizacija, koje vode vlasnici medija.

„Imali smo potrebu da skrenemo pažnju javnosti na razne slučajeve i načine upliva u medijske konkurse i izvlačenja novca iz medijskih konkursa. Osim što dobijaju ogromne svote novca na konkursima, jedan od kanala izvlačenja tog novca su i njihovi takozvani „bočni igrači“ koji dobijaju ogromna sredstva“, rekao je urednik sajta „Subotičke.rs“ Branko Žujović.

Subotičke.rs su tako došle i do saznanja da je Milan Šveljo prošle godine u Subotici dobio 2,5 miliona dinara za medijski projekat i da je sav novac za realizaciju prosledio drugim organizacijama i firmama, među kojima je i firma vlasnika Televizije Subotica Vladimira Stefanovića. Podaci o realizaciji takođe nisu bili dostupni, te do dvadeset snimaka od pet minuta, koje je Televizija Subotica trebalo da realizuje, redakcija Subotičkih nije uspela da dođe, zbog odbijanja Švelja da ih pošalje.

Učesnici tribine „Šminka, kostim i scenografija javnog interesa“ (foto; Pres centar UNS)

Glavni i odgovorni urednik javniservis.net Veran Matić rekao je da ovakve aktivnosti nisu nepoznate Ministarstvu kulture i informisanja i opštinskim upravama, za koje kaže da su umešane.

„Kada se pogleda kako ta hobotnica funkcioniše u određenim slučajevima, može se reći da ovde ima posla i za kriminalističku policiju i jednu ozbiljnu istražnu radnju koja bi pokazala veliki broj zloupotreba u jasno izgrađenim slučajevima“, dodao je Matić.

Urednik onlajn medija „Javni servis“ posebno se osvrnuo na etički aspekt projektnog sufinansiranja, rekavši da je nedopustivo da mediji koji neprestano krše Kodeks novinara Srbije dobijaju velika sredstva na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata. Kako smatra, takvi mediji bi trebalo da budu diskvalifikovani i pre samog konkurisanja.

Osim postupanja u skladu sa etičkim principima, redakcija Subotičkih je ocenila da je upitan i kvalitet sadržaja koje realizuju mediji koji su dobili veća sredstva na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata. Uzevši u obzir da je tokom istraživanja uočen i sadržaj koji je realizovan prepisivanjem informacija sa Vikipedije, prisutni su zaključili da je neophodna evaluacija projekata po njihovom završetku.

.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović (foto: Pres centar UNS)

„Prvi korak mora da bude zahtev da svako ko proizvede medijski sadržaj bude u obavezi da dostavi na javni uvid ono što je uradio. Pored toga, mora da se ustanovi evaluacija projekata i ocenjuje ono što je finansirano. Treći važan korak bio bi poštovanje Zakona o sprečavanju sukoba interesa – mi ne možemo da dozvolimo da ljudi koji su vlasnici medija u komisije prioritetno šalju ljude koji su zaposleni u njihovim medijima“, rekao je generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović“.

Kako kaže, bitno je javnost što bolje upoznati sa time kako se novac raspodeljuje u njihovim gradovima i opštinama.

„Ljudi ne bi bili zadovoljni ovim budžetskim rasipništvom – sa jedne strane ne mogu da dobiju od medija ono što je funkcija medija, a njihov novac se nesvrsishodno odvaja na štetu informativnih i svih ostalih potreba. UNS će nastaviti sa obilaskom velikih gradova i opština u Srbiji, a sledeća stanica biće Subotica“, dodao je Brajović.

Pravnik NUNS-a Rade Đurić je takođe rekao da je neophodno što više pisati o ovoj temi, kako bi i ljudi iz nadležnih institucija shvatili da je na ovaj način sprovedena realizacija trošenja sredstava nedozvoljena.

„Neophodna je kompletna reforma i restruktuiranje celog sistema, kako bi se pronašao način da se makar smanje ovakve zloupotrebe. Za mene je posebno bolno to što ne vidim da sistem reaguje. Imamo i tužioce, i pravobranioce i nadležne inspekcije, a ovde vidimo ozbiljne elemente krivičnog dela, kao i zloupotrebu trošenja javnih sredstava“, dodao je Đurić.

Letimičnim pogledom na dokumentaciju koja je do njega pristigla, član uprave UNS-a Ivica Milosavljević zaključio je da postoji potvrda postojanja organizovanih mreža koje se prijavljuju na konkurse i deo su medijskih komisija.

„Zaključio sam da postoje slučajevi gde se redakcija neke televizije predstavi kao potpuno tehnički osposobljena, a onda sav novac koji dobije od nekog organa uprave prebaci određenim podizvođačima. Treba da se zna da je obaveza tih koji su aplicirali da 50 odsto ulože sami u taj projekat. Mi, međutim, često nismo u prilici da vidimo ni projekte i onda se zapitamo: Koji je motiv ljudi koji apliciraju?“, rekao je Milosavljević.

Kao jedan od važnih problema nevezanih za malverzacije u projektnom sufinansiranju, a vezanih za nerealnu raspodelu sredstava prisutni su izdvojili i to što se kod print medija troškovi štampanja i distribiucije sadržaja više ne smatraju kao opravdani. Predstavnik Lokal presa Stojan Marković istakao je da se time pokazuje drastičan primer nepoznavanja medijske produkcije.

Na skupu je bilo reči i o zaštiti Saveta za štampu i apelu da se on definiše kao jedino samoregulatorno telo sa ciljem da štiti etičke i profesionalne standarde novinarske profesije. Odbijanje da se Savet za štampu uvrsti u Zakon o javnom informisanju i medijima moglo bi da utiče na stvaranje novih sličnih udruženja, novih novinarskih kodeksa, opštu konfuziju ljudi u vezi sa time kome da se obrate, i najvažnije – umanjeno poštovanje etičkih normi.